Zbog čega treba da čitamo i stičemo nova iskustva

Naš mozak, koji 75% čini voda i gustine je meko kuvanog jajeta, sastavljen je od 100 milijardi nervnih ćelija koje se zovu neuroni

Broj veza određene nervne ćelije može da se kreće od 1000 do 100 000, zavisno od toga gde se u mozgu nervna ćelija nalazi. Na primer, neokorteks– deo mozga zadužen za razmišljanje, ima od 10 000 do 40 000 neuronskih veza.

Svaki neuron je sam svoj jedinstveni bioračunar sa više od 60 megabajta radne memorije. Sposoban je da obrađuje i do stotine hiljada funkcija u sekundi. 

Kako učimo nove stvari i stičemo nova iskustva, naši neuroni stvaraju nove veze i razmenjuju elektrohemijske informacije jedni s drugima. Te veze zovu se simpatičke  veze, jer se mesto gde ćelije razmenjuju informacije (pukotina između grane jednog neurona i korena drugog) zove sinapsa.

Ako učenje stvara simpatičke veze, onda sećanje održava te veze spojenima. Stoga je sećanje zapravo dugoročan odnos, ili veza, između nervnih ćelija. Stvaranje tih veza i način kako se one vremenom menjaju, menja fizičku strukturu mozga. 

Kako mozak stvara te promene, naše misli proizvode kombinaciju različitih hemijskih supstanci koje se zovu neuroprenosnici(serotonin, dopamin i acetilkolin su najpoznatije). Kada mislimo misli, neuroprenosnici sa jedne grane jednog neuronskog stabla prelaze simpatičku pukotinu kako bi dosegli koren drugog neuronskog stabla. Jedanput kada pređe pukotinu, neuron ispucava električnu munju informacija. Kada nastavimo da mislimo iste misli, neuron nastavi da ispucava na isti način, jačajući odnos između dve ćelije tako da one mogu spremnije da prenesu signal kod sledećeg ispucavanja neurona. Kao rezultat toga, mozak pokazuje materijalni dokaz da nešto ne samo da je naučeno, nego je i zapamćeno. Taj proces selektivnog jačanja zove se simpatička potencijacija

Kada šume neurona usklađeno ispucavaju kako bi podržale novu misao, stvara se dodatna hemijska supstanca (protein) unutar nervne ćelije i probija se do sedišta ćelije, ili jedra, gde dolazi u DNK. Protein tada uključi nekoliko gena. Budući da je posao gena da stvaraju proteine koji održavaju strukturu i funkciju tela, nervna ćelija brzo proizvede novi protein da bi stvorila nove grane između nervnih ćelija. Stoga, kada ponovimo misao ili iskustvo dovoljan broj puta, naše moždane ćelije ne samo da stvaraju jače veze među sobom nego stvaraju i veći broj ukupnih veza- što utiče na našu fizičku strukturu tela. Mozak postane bogatiji.

Dakle, čim pomislite novu misao, promenite se- neurološki, hemijski i genetski. Zapravo, dobijate hiljade novih veza za samo nekoliko sekundi unosa novih informacija. To može biti učenje, putovanje. Bilo kakva nova iskustva.

Dobitnik Nobelove nagrade dr Erik Kandel pokazao je da se prilikom stvaranja novih sećanja broj simpatičkih veza u podraženim neuronima udvostruči, poraste do 2600. Međutim, ako se izvorno iskustvo učenja neprestano ne ponavlja, broj novih veza vrati se na izvornih 1300 i to za samo 3 nedelje.

Stoga, ako ponovimo dovoljan broj puta ono što smo naučili, ojačaćemo zajednice neurona da nam sledeći put pomognu da to zapamtimo. A ako naučeno ne ponovimo, simpatičke veze će ubrzo nestati i sećanje se briše.

Šta se dešava kada neprestano mislite iste misli, radite iste stvari? 
Kada neprestano mislite i osećate iste osećaje jer ne učite i ne činiti ništa novo, vaš mozak ispucava svoje neurone i neuronske mreže u potpuno istom nizu po istom uzroku i u istim kombinacijama. Imate automatsku neuronsku mrežu za jezik kojim govorite, za brijanje ili šminkanje, za kucanje na tastaturi itd. A sve to znači da iako želite da promenite svoj život, nećete uspeti, jer promene dolaze od misli.

Dakle, naš cilj treba da bude razmišljanje na nov način, druženje sa novim ljudima, putovanja, i ono najbitnije, čitanje novih knjiga.