Uvod u analiziranje snova

      Snovi su fascinirali ljude od kad je sveta i veka.
   U drevnom Egiptu, ljudi sa jasnim snovima smatrali su se blagoslovenim posebnim moćima predviđanja i mnogi od njihovih snova našli bi se zabeleženi na papirusu. Zapravo, drevni Egipćani verovali su da su snovi najbolji način da se dođe do veličanstvenog otkrovenja, neki ljudi su čak spavali na posebnim krevetima, takozvanim ‘krevetima snova’ da bi dobili mudrost od bogova.
   U 19. i 20. veku, školovani ljudi odbacili su ove teorije o natprirodnoj moći snova. Sigmund Frojd i Karl Jang su zaključili da su snovi uvid u unutrašnja dešavanja i poslove samog uma. U svojoj knjizi ‘ Interpretacija snova ‘ , Froj do detalja opisuje kompleksan sistem analize snova. U suštini, njegova teorija tvrdi da dok naš svesni um odmara, naša podsvest stvara slike koje nam mogu dati uvid u najdublje delove sebe (naše ličnosti).
    
 
      Bez obzira na to da li snovi predviđaju budućnost, omogućavaju nam da komuniciramo sa svevišnjim ili nam dozvoljavaju da bolje razumemo sebe, proces njihovog analiziranja nije lak. Da bismo razumeli značenje snova moramo ih posmatrati kao da su napisani tajnim kodom. Brza pretraga internet sanovnika će vam reći da zečevi simbolizuju ljubav, uklete kuće nedovršena posla, a gozba manjak kontrole nad životom.. Ali šta ako ne postoji tajni kod i samo smo bacili vreme čitajući besmislene tekstove? Šta ako snovi zapravo ne znače ama baš ništa?
    To je zaključak do koga su došli neki savremeni naučnici koji se bave neurohemijskim i neurobiološkim procesima u mozgu. Oni veruju da su snovi samo sporedni efekat mnogo značajnijih neuroloških procesa. Iako većina ljudi smatra da je mozak ‘isključen’ za vreme sna, istraživanja su utvrdila da je san, u stvari, period intenzivne moždane aktivnosti.
   Jedan od glavnih razloga zašto uopšte spavamo je da bismo dali svom mozgu vremena da konsoliduje i organizuje naša secanja, slično kao što kompjuteri moraju da periodično optimizuju svoje hard diskove, naš mozak mora da stalno utvrđuje, sortira i ređa naše misli i sećanja. Ovo možete zamisliti kao neurološko čišćenje ili sređivanje: odbacivanje svih nepotrebnih iskustava iz prethodnog dana  i čuvanje onih važnih u ‘odgovarajućoj fascikli’. Takođe, istraživanja su pokazala da se naučene veštine i gradivo poboljšavaju nakon dobrog sna, a memorija pati ako je san bio poremećen spoljnim faktorima. Zato roditelji i nastavnici podstiču decu da se dobro naspavaju noć pred test ili ispit.
 
      Međutim, ne slažu se svi sa ovim. Mnogi naučnici smatraju da su snovi slučajna posledica ovih i još nekih osnovnih neuroloških procesa.
Psihijatri sa Harvarda kažu da se tokom noći aktiviraju neka moždana kola koja aktiviraju senzacije, emocije i sećanja koja su potpuno nasumična. S obzirom na to da smo bića koja žele svemu da daju značenje, naš mozak će težiti da ove senzacije pretoči u priču. Ta priča može značiti bukvalno bilo šta. To je jednostavno način da se neurološkoj aktivnosti dodeli neki smisao. To je objašnjenje za nelogičnost snova.
I zašto se onda ljudi tako čvrsto drže za sve ono što pročitaju u sanovniku?

      Možda ima neke veze sa nečim što se zove Barnum efekat ili Forerov efekat.

      Profesor psihologije Bertam Forer sproveo je eksperiment nad grupom ljudi kojima je dat lažan psihološki test. Na kraju svi su dobili iste rezultate kao ‘Imate veliku potrebu da se dopadnete drugim ljudima’ ili ‘Imate tendenciju da budete previše samokritični’. Nako toga, testirani ljudi su se izašnjavali koliko misle da su rezultati testa tačni na skali od 1 do 5. Prosečna ocena bila je 4,3 što potvrđuje da, iako su svi dobili iste lažne rezultate, mislili su da je test gotovo savršeno izrazio način na koji razmišljaju.
    Desetine sličnih istraživanja je sprovedeno, a kao glavna tema bili su horoskop, rukopis, čak i analiza snova. Barnum izjave su široko prihvaćene jer su i široko primenljive, mogu se odnositi na ogroman broj ljudi u isto vreme čak i da zvuče određeno. Tako, na primer, san sa motivom gozbe: zar se svi bar malo ne osećamo kao da gubimo kontrolu nad svojim životom? Možemo ovo reći za bilo koji motiv. Na kraju, iako se ove interpretacije mogu primeniti na bilo koga, nisu tačne za svakoga.
     
      Naučnici se ne slažu u potpunosti ni oko jedne teorije. Komplikovano je objaniti svrhu snova, ako je uopšte imaju, i otkriti njihovo značenje. Ono što se sa sigurnošću tvrdi je da su povezani sa našim svesnim životom; na primer, ako nam se dešavaju loše stvari na javi, povećaće se procenat košmara. Naš mozak ih doživljava kao odmor, način da se sredi i pripremi za novu turu aktivnog prikupljanja informacija.
     
 
      Tako da, ako ste sanjali nešto čudno, preispitajte sebe. Šta ste to možda videli ili čuli što bi moglo da podstakne određene slike u snovima? Takođe, oslušnite svoje emocije, možda vam podsvest sugeriše nešto od čega uporno bežite.
      Srećno.