Strah i anksioznost

Strah i anksioznost su usko povezani: povezuje ih misao o opasnosti ili mogućnosti povrede, čineći nas narcisoidno preokupiranim sobom. 

    Generalno, na strah se gleda kao na reakciju na određenu, očiglednu opasnost, dok je anksioznost ‘nevidljiva’ , bez fokusa ili objekta; strah orjentisan ka budućnosti. Zaključak je da je strah anksioznost koja se vezuje za neku konkretnu stvar, okolnost ili situaciju. Na primer, verovatnije je da je strah od smrti forma anksioznosti, ne pravi strah, jer anksioznost spada u istu kategoriju osećanja sa sumnjom, dosadom i razočarenjem. 
       
      Koje radnje i misli karakterišu strah? 
Strah tera ljude da beže u zaklon. Postajemo fokusirani na sebe i sopstveno preživljavanje i prelazimo u stanje ‘uzbune visokog stepena’. Kada se individua oseća ugroženo, strah pokreće mehanizam odbrane u iščekivanju predstojeće potrebe da se brani ili pobegne. Tada se zenice šire i sluh izoštrava, da bi uplašena osoba ili životinja bolje procenila situaciju. Krv struju iz kože, zato uplašene osobe uglavnom ubele. Osoba koju strah potpuno obuzme može čak i da se parališe. 
       Kada se neko uplaši nečega, taj strah ima tendenciju da se raširi na druge ljude, koji ga mogu širiti dalje. Ovo se može desiti čak da za originalni strah ne postoji racionalna osnova. Idealan primer za ovo jeste ogromna gomilu ljudi na koncertu koji kolektivno počnu da trče u jednom smeru bez jasnog razloga ili svrhe, samo zato što je jedna osoba počela da panično to radi. 
 
       Bes je često posledica straha. Za primer uzmite pomešane emocije tokom razvoda. Muževljeve emocije su obično preovladane besom. Cilj terapeuta u ovoj situaciji je da im pomognu da shvate da njihove negativne emocije možda proizilaze iz tuge, povređenih osećanja i straha.
 
        Nasuprot tome, anksioznost ne traži okidač. To je iščekivanje pretnje od koje strahujemo, tako da anksioznost može rezultirati stanjem stalne budnosti u potrazi za potencijalnim pretnjama. Na primer, napad panike uključuje intrakciju sistema straha sa neprikladnim i maladaptivnim učenjem (takođe poznato i kao ‘lažna uzbuna’). Panika se definiše kao strah od nepostredne propasti, kao i kroz bezbroj nelagodnih i stresnih fizičkih senzacija kao što su lupanje srca, otežano disanje, drhtavica, napetost u mišićima i stomaku, itd.
       Ova dvosmislena priroda anksioznosti čini je teškom za prevazići. Ako ne znamo njen izvor, ne možemo se ni izboriti sa problemom; čak je moguće biti anksiozan zbog sitnica za koje smo sigurni da nas nikada ne bi dotakle ili uticale na nas.
 
         Anksioznost može biti i izvor snage.
Anksiozni temperament može dovesti do veće produktivnosti na poslu. Rolo Mej (Rollo May) rekao je: ”Problem kontrolisanja anksioznosti počiva na dovođenju iste u normalne granice, a potom je koristiti kao stimulaciju da bi se poboljšali svesnost, budnost, životna žestina. ” 
Oni koji brinu, uglavnom su usmereniji ka svojim ciljevima, organizovaniji i disciplinovaniji. Planiraju svoje vreme na efektivniji način i predviđaju događaje i posledice koje drugi ignorišu. Takođe, obraćaju više pažnje na svoje zdravlje. Ukratko, anksioznost, u slučaju da nije preterana, dovodi do produktivnosti. Zapravo, cilj svake terapije nije da eliminiše anksioznost, već da je dovede u granice normale.
     Anksioznost je retko patogena, čak i kada je jaka, sve dok ne postane hronična i konstantno ugrožava svakodnevni život i uživanja koja donosi. Kada je eksesivna i odvaja od realnosti, prestaje da bude pouzdan indikator opasnosti. Tako da možete biti anksiozni zbog predstojećeg važnog ispita, odlaska na zabavu gde nikoga ne poznajete ili putovanja na nepoznato mesto. 
Te misli vođene su pitanjem “Šta ako?” i nisu realan strah.