Šta se dešava sa mozgom nakon smrti?

Smrt se može opisati jednom osobinom – asinhrona. Ne umiru svi delovi ljudskog tela u isto vreme kad i srce prestane da radi. Na primer, nakon što ljudski mozak  prestane da radi, uz asistenciju ventilatora (respiratora) za protok krvi i oksigenizaciju, mnogi organi kao što su srce, pluća, jetra, pankreas, koža, bubrezi i kosti, mogu da prežive dovoljno dugo da uspešno budu izvađeni bez ikakvih oštećenja za svrhe transplantacije, da bi se spasio drugi ljudski život. 

Ljudski udovi (ruke i noge) mogu da održe svoje funkcije ako se ohlade odmah nakon amputacije. Ruka uspešno može da se poveže na telo u roku od 3 do 4 sata, a prst u roku od 8 sati nakon što je amputiran. Ali kada mozak zaista prestane da radi, nakon što je srce prestalo da pumpa krv?
 
Naučnici su uočili da mozak, kao i mnogu drugi organi, ne umire sa prestankom rada srca. Prema studiji objavljenoj 2018 u analima neurologije (Annals of Neurology) pod naslovom depolarizacija širenja terminala i električna stihija u smrti moždanog korteksa, mozak može da funkcioniše i do 5 minuta nakon što oksigenisana krv prestane da dolazi do njega. 
 
Istraživački tim, koga su predvodili profesor Džens Drier (Jens Dreier), stručnjak iz oblasti neurologije (spec. moždani udar) i Džed Hartings (Jed Hartings) sa odeljenja za neurohirurgiju sa univerziteta u Sinsinatiju, otkrili su da ljudi, kao i životinje, podležu pojavi označenoj kao završno širenje depolarizacije, koje počinje nekoliko minuta nakon cirkulatodnog zastoja.  
 
Prateći srčani zastoj, bespovratna šteta biće naneta mozgu, zbog nedostatka kiseonika u roku od 10 minuta. 
Za 20-40 sekundi nakon što kiseonik prestane da dolazi do mozga, on ostavlja sve električne aktivnosti i komunikacija neurona u potpunosti prestaje. 
 
Nekoliko minuta kasnije, kada se energetske rezerve potroše, dolazi do elektrohemijskog pražnjenja u obliku ogromnog talasa depolarizacije, koji naučnici slikovito nazivaju cunamijem. 
 
Talas energije se kroz korteks širi u sve druge delove mozga i postepeno truje nervne ćelije. 
Prema studiji, ovaj talas ne mora naneti trajnu štetu i može biti zaustavljen sve dok ne dok ne prođe određeno vreme. Ukoliko krv počne ponovo da struji dok se ova granica ne pređe, nervene ćelije se mogu u potpunosti oporaviti i povratiti sve svoje funkcije. 
 

Prema Drieru ova saznanja su značajna za razvijanje dodatnih strategija za lečenje i tretman nervnih ćelija, da bi se njihove funkcije održavale što duže. 

Copyright © 2018 Cami Rosso All rights reserved.