OPSESIVNO-KOMPULZIVNI POREMEĆAJ

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Ove neželjene nametljive misli i šablonsko ponašanje pogađa oko 2 posto populacije, i obično počinje u adolescenciji, ali često i mnogo, mnogo ranije. Zanimljivo je da neki stručnjaci smatraju da 99% ljudi ima problem sa opsesivnim mislima. 

Definicija 
Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj anksioznosti. Ljude koji ga imaju često posećuju neželjene misli i ponovljene misli, osećanja, slike i senzacije (opsesije) i ispoljavaju određena šablonska ponašanja kao odgovor na ove misli ili opsesije. Često se osoba ponaša tako da smanji uticaj ili u potpunosti odagna opsesivne misli, međutim, ovo donosi samo kratkotrajno olakšanje. 
Ako se ovi opsesivni rituali ne poštuju, može izazvati još viši nivo anksioznosti. Nivo OKP-a može biti blag ili izrazito snažan, ali ako se ne leči, može da ograniči normalno funkcionisanje na poslu ili u školi ili čak dovesti do nelagodnosti kod kuće i oko drugih ljudi.
Ovaj poremećaj često ne dolazi sam, već u društvu drugih kao što su depsesija i poremećaji ishrane. Pogađa otprilike isti broj muškaraca i žena i prvi put se ispoljava u detinjstvu, adolescenciji ili ranoj mladosti. Jedna trećina odraslih sa OKP-om je razvila simptome već kao dete, a istraživanja su pokazala da OKP može biti nasledan.

Iako se simptomi OKP-a tipično raziju tokom raznih faza mladosti, čak jedna trećina počinje u detinjstvu. Ovo kod dece može izazvati velike probleme i nelagodnosti i vrlo je važno da se stanje tretira čim simptomi budu uočeni, da deci ne bi bile uskraćene sve prilike i lepote života koje im OKP može oduzeti.

Simptomi
Ljudi sa OKP-om:

-Imaju repetivne misli, slike i potrebe u vezi sa raznim stvarima uključujući da su kompulsivno uredni i organizovani; plaše se bakterija, prljavštine, zagadjenja, nasilnika i nasilja; ili zamišljaju kako povređuju svoje voljene ili kako izvršavaju seksualne radnje i ponašanje koje se kose sa religioznim uverenjima.

-Stalno ponavljaju radnje kao što su pranje ruku, otkjučavanje i zaključavanje vrata, čuvanje nepotrebnih stvari, ili poštovanje istih koraka pri ispunjavanju zadataka ponovo i ponovo.

-Imaju neželjene kompulzije i opsesije koje su često van kontrole osobe, ali se ispunjavaju po rigoroznim pravilima koja osoba sama odredi.

-Ne osećaju nikakvo zadovoljstvo dok ispunjavaju te određene rituale (kompulsije), ali osećaju olakšanje i smire anksioznost koju su opsesivne misli izazvale.

-Potroše bar sat dnevno razmišljajući i ispunjavajući rituale, što ih ometa u obavljanju drugih aktivnosti.

Opsesije
Neželjene, repetivne i nasilne ideje, potrebe ili slike često se sakupljaju u umu obolele osobe. Uporni paranoidni strahovi, neopravdane brige i sumnje ili potreba da se zadaci obave savršeno su česti. 
Individui će se javiti uznemirujuća misao, na primer ,,Ova činija je prljava” i odgovara na to pranjem činije iznova i iznova. Ili ,,Zaboravila sam da stavim markicu na pismo” , ,,Zaboravio sam da zaključam vrata”. Ove misli su neprijatne i izazivaju visok nivo anksioznosti. Drugi primeri opsesije uključuju strah da ne povredimo druge i nemoralne religiozne ili seksualne misli.

Kompulsije
Kompulsije jesu lični odgovor na opsesivne misli i uglavnom su pranje, proveravanje ili dovođenje nečeg do savršenstva, u zavisnosti od opsesije. Ova ponašanja generalno nisu tu da bi povredila bilo koga, već da donesu olakšanje, koje je, nažalost, kratkotrajno.
Svest obolelih o opsesiji i kompulsiji nije stalna. Neki su nekada svesni toga su nerealne i nelogične, a u sledećem trenutku su, međutim, nesigurni u svoje strahove ili pak veruju da su opravdani. 
Većina se muči u borbi sa ovim šablonima ponašanja. Mnogi mogu da ih kontrolišu dok su na poslu ili u školi, ali sa vremenom ova otpornost oslabi. Kada se to desi, OKP može poremetiti život individue do granice nesposobnosti za rad i samostalnog finansijskog izdržavanja.
Napredak bolesti može da varira; simptomi dolaze i odlaze, vremenom slabe ili se pogoršavaju. Oni koji su svesniji svog stanja trude se da izbegavaju situacije 
koje su okidač za opsesivno-kompulsivno ponašanje.

Uzroci
Ranije se smatralo da do OKP-a dovode stavovi usađeni u pacijenta u detinjstvu. Sada je dokazano da bolest može imati neurobiološke uzroke. Takođe, prvostepeni rođaci obolelih osoba su često i sami pogođeni. OKP se više ne dovodi samo u vezu sa nečim naučenim u detinjstvu, već i sa neurobiološkim i faktorima sredine. Fizičko ili seksualno nasilje povezano je sa povećanjem rizika od razvijanja poremećaja. 
OKP uglavnom ne dolazi sam, već u pratnji drugih poremećaja kao što su poremećaj pažnje, ishrane, ličnosti i depresija što otežava uspostavljanje dijagnoze. 
Druge bolesti povezane sa OKP-om su sakupjanje (teškoće prilikom odvajanja od materijalnih stvari), trikotilomanija (manično čupanje telesnih dlaka) i hipohondrija (strah od teških bolesti uprkost medicinskim dokazima) . Naučnici su pronašli spektar drugi poremećaja koji možda dele biološku ili psihičku osnovu sa OKP-om. Ovo su samo neke od trenutno poznatih. 
Postoje i druga bezazlenija ponašanja koja se mešaju sa ovim. To su neka ‘samo kompulisva’ ponašanja koja ispoljavaju perfekcionisti.

 

Lečenje
Kliničko istraživanje je dokazalo da terapija “lekovima”, kao i psihoterapija mogu biti učinkovite u borbi protiv OKP-a. Napredak i terapije se razlikuju od slučaja do slučaja, ali kod većine je kombinacija dobitna: pacijenti uzimaju lekove da bi stekli kontrolu nad simptomima, a zatim nastavljaju sa psihoterapijom. Koja će se metoda koristiti odlučuje sam pacijent uz konsultaciju sa svojim terapeutom.

Medicinska sredstva
U poslednjih nekoliko godina dokazano je da lekovi koji utiču na neurotransmiter steronin mogu značajno da umanjenje simptoma OKP-a.
Jako je važno ne uzimati nikakve lekove na svoju ruku, već potražiti pomoć stručnog lica.

Bihejvioralna terapija
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je pokazala kao najefektivniji tretman. KBT menja misli i uverenja da bi pomogla da se modifikuju ponašanja i obrnuto. 
Jedna od metoda podrazumeva suočavanje sa predmetom opsesije. Pri tome pacijentu pomažu terapeut i drugi pacijenti. Na primrer, osoba koja je opsednuta bakterijama i stalno pere ruke suočiće se tako što dotakne predmet za koji misli da je prljav. Zatim, treba da se opire svom porivu da opere ruke nekoliko sati, sve dok nivo anksioznosti znatno ne opadne. Terapeut i drugi pacijenti su tu da pruže podršku jedni drugima. Proces se obavlja polako, korak po korak, u zavisnosti od mogućnosti pacijenta da anksioznost kontroliše. U toku terapije, oboleli osećau sve manje i manje tegoba i lakše kontolišu svoje misli, samim tim i rituale.

 

Ovo je stav najvećih stručnjaka zvanične nauke. Očekujte još mnogo različitih tekstova na ovu temu.

Svetlosni pozdrav.