Kako trošimo vreme kada nismo na društvenim mrežama?

Lamenti nad socijalnim mrežama su dosta bučni ovih dana, i ponavljaju se, naravno. Kada se po strani ostavi opasnost od političkih botova i interferencija u izborima, potencijalni efekti – psihički i fizički – digitalnog doba na međuljudske odnose su zabrinjavajući. Ako ste redovan korisnik socijalnih mreža ili strastveni gejmer, “postoji mesto gde niste”, napisala je Šeri Turkl (Sherry Turkle), psiholog sa Instituta Tehnologije u Masačusetsu u svojoj knjizi Zajedno sami: Zašto očekujemo više od tehnologije negi jedni od drugih . “A to mesto na kome niste je verovatno kada ste sa svojom porodicom ili prijateljima – družite se, igrate karte, šeteate, razgovarate ili zajedno gledate film.”
 
Sa druge strane, nedavno objavljena studija u žurnalu New Media & Society je kontradiktorna ideji. Ona otkriva da vreme provedeno na socijalnim mrežama ne mora da bude jednako vremenu posvećenom porodici i prijateljima. U prvom eksperimentu ispitivalo se kako ljudi u stvari provode vreme koje osolobode tako što se izloguju. 
Džefri A. Hal (Jeffrey A. Hall), profesor komunikacijskih nauka na univerzitetu u Kanzasu, otkrio je da su pretraživanje interneta, kuvanje, čišćenje i čuvanje dece najčešće alternativne aktivnosti. Kartanje i šetnja nisu ušli u ovaj krug. 
“Postoji verovanje da kad ljudi prestanu da koriste društvene mreže, ili prestanu da rade nešto za šta smatraju da je loše, konačno će završiti onaj započeti roman, počeće da vežbaju, ili će pronaći vremena da obnove odnose sa ljudima koje su zapostavili,” rekao je Hal. ” Moje istraživanje kaže da nije važno kako ljudi provode svoje vreme. Društvene mreže su izgleda način da izbegavaju sve ono sa čim ne žele da se suoče ili ne žele da urade.” 
 
Panika zbog posledica korišćenja društvenih mreža nije ništa novo. Sokrat je oplakivao novu tradiciju zapisivanja iz straha da bi se smanjila moć pamćenja. Tomas Hobs (Thomas Hobbes) i Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) su upozorili na to da će međuljudski odnosi trpeti kada se industrijska društva premeste iz ruralnih sredina u urbanizovane.
“Pre nego što smo mrzeli pametne telefone, mrzeli smo gradove. ” Ovo su napisali Kit Hampton (Keith Hampton) i Beri Velman (Barry Wellman), stručnjaci za društvene mreže. Generacije odraslih su brinule, naročito zbog efekata na adolescente koji su bili izloženi novim medijskim formama: radio, stripovima, video-igrama, televiziji i nasilnom medijskom sadržaju. ” Za života svake generacije, postoji neka nova tehnologija za koju roditelji misle da će biti uzrok sunovrata našeg društva”, kaže Ariel Šensa (Ariel Shensa) sa univerziteta u Pitsburgu i dodaje : “Kao dete, stalno sam gledala televiziju. Moja deca to nikada ne rade.” 
 
Dok neka pitanja ipak ostaju bez odgovora, za sada zaključak je taj da su efekti socijalnih mreža na nas dosta pomešani. Postoje neke prednosti – ljudi se sada više, brže i bolje povezuju jedni sa drugima – i ozbiljne mane – san pati i neki ljudi su na ivici depresije, anksioznosti ili čak i goreg, upravo zbog mreža. 
Nekoliko naučnika je ovde pronašlo tkz. efekat Zlatokose, tako što su izračunali vreme otprilike idealno za korišćenje mreža, bez posebih posledica. To je od jednog do dva sata dnevno radnim danima. Međutim, efekat zaista zavisi od korisnika. “Zavisi” nije baš zadovoljavajuć zaključak. Ali ima određenu prednost što se tiče tačnosti i preciznosti – faktori jesu godine i mentalno zdravlje. “Ovo nije univerzalno rešenje”, ističe Šensa.
 
Hal je sproveo eksperiment sa 135 odraslih osoba, prosečne starosti 26,4 godine da bi otkrio istinu, a odbacio sve zablude. Eksperiment je trajao 28 dana , a učesnici su nasumično raspoređeni da poštuju jedan od 5 uslova: da ne koriste društvene mreže (tačnije Facebook, Tviter, Snapchat, Instagram) jednu, dve, tri ili četri nedelje, ili da nastave da koriste društvene mreže kao i obično. Svi učesnici popunjavali su dnevnike o svojim aktivnostima. Na kraju svakog dana, odgovarali su i na pitanje koliko su se dobro ili loše osećali tog dana, da li je taj dan dan mogao biti opisan kao idealan, užasan ili negde između. 
Da bi se  otkrilo kako ljudi zaista provode vreme van društvenih mreža, pojavilo se još jedno intrigantno otkriće o svakodnevnom blagostanju. Povećano korišćenje interneta i čuvanje dece bili su ocenjeni kao neutralni, dok čišćenje i kuvanje nisu baš ulepšavali vreme učesnika. 
“Otkrili smo da ljudi koji duže rade i provode više vremena kuvajući i pospremajući su u proseku lošije ocenili svoj dan”, rekao je hal. “Ovo nam na neki način govori da su društvene mreže način da se zamene neke ne tako prijatne aktivnosti.”