Kako se visoko osetljive osobe suočavaju sa emotivnim zanemarivanjem?

Visoko osetljive osobe (VOO) doživljavaju emocije na vrlo snažan način. Rođene su sa takvim
nervnim sistemom, koji doprinosi tome da stvari osećaju mnogo dublje nego prosečne osobe.
Ukoliko je osoba svesna svojih i tuđih osećanja, to može biti od velikog značaja. Ipak, problem
nastaje kada VOO odrasta u porodici koja ne pridaje značaj ovoj osobini. Naročito ako roditelj
smatra preterivanjem detetov način izražavanja emocija, kao i u slučajevima odsustva
izražavanja emocija roditelja prema VO detetu. Nažalost, nisu retki ovakvi slučajevi.

Emotivno zanemarivanje, prema psihologu Jonice Webb-u, dešava se kada roditelj ne ispunjava
emotivne potrebe svog deteta. Iako većini ovo ne izgleda kao veliki problem, Webb smatra da
takvi slučajevi imaju vrlo jak uticaj na dete, čak koliko i zlostavljanje. U tim slučajevima
roditelji ne vrednuju emocije svog deteta ili ne osećaju odgovornost za emotivnim potrebama
deteta. Kao posledica svega navedenog, emotivno zanemarena deca mogu se osećati kompletno
usamljeno, osećajući da njihove emocije nisu bitne, da ne treba nikome da se obrate za pomoć jer
se sve to smatra slabošću.

Kada takva deca odrastu, emotivno zanemarivanje pretvara se u nepotreban osećaj krivice, bes,
nizak nivo samopouzdanja.

Webb naglašava da se VOO ne mogu stvoriti, kao što se ne može uticati ni na smanjenje
osetljivosti emotivnim zanemarivanjem. Visoka osetljivost, po definiciji, je genetske prirode, što
znači da se osobe takve rađaju. Emocije su jezik komunikacije VOO a vrlo često porodice ne
govore tim jezikom. Roditelji izbegavaju izražavanje emocija.

Webb takvo okruženje opisuje sledećim rečima: „Zamisli da si duboko pažljivo, jako osećajno
dete koje raste u porodici koja nije to uopšte. Zamisli da su tvoje jake emocije ignorisane i
obeshrabrene. Zamisli da tvoju pažnju vide kao slabost“.

Naravno, mnogo VOO ovo ne moraju da zamišljaju jer su najčešće tako i odgajane. Takav način
emotivnog zanemarivanja šalje VO deci poruku: tvoja najveća moć je ovde bezvredna.
Emotivno zanemarivanje iz detinjstva prenosi se na zrelo doba, kada se odražava na odnose
odraslih ljudi, na samosvesnost i mentalno stanje. Sa druge strane, od emotivnog zanemarivanja
se osobe mogu oporaviti, pri čemu se preporučuju 4 važna koraka:

1. Razumeti i prihvatiti sebe.
2. Prihvatiti da su sopstvene emocije i potrebe od iste vrednosti kao kod ostalih ljudi.
3. Pokazivati svoje potrebe.
4. Vežbati samo-umirivanje.