Kako se ophoditi prema obolelim osobama?

Čini se da većinu tegoba, oboljenja i tzv. “karmičkih dugova” privučemo u svoje živote najčešće sopstvenom krivicom – praktikovanjem opšteprihvaćenih manira ponašanja.

Na primer, kad si u poseti bolesniku, ti i on vibrirate različitim frekvencijama. Vibracije uvek teže da ujednače svoje ritmove. To im je u prirodi. Obično, dominantna vibracija uvuče u svoj ritam slabije vibracije. Dakle, ili ćeš ti svojom vedrom energijom pokrenuti bolesnog ka ozdravljenju, ili će on pokrenuti tvoje psihofizičko stanje ka obolenju.

Zbog svega, nameće mi se jasna misao. Težnjom da ispadneš empatičan, možeš obojicu pokrenuti u neželjenom smeru. Ponesen tvojom zabrinutošću, oboleli prijatelj može jače poverovati u moć svoje bolesti i prepustiti joj se, a tebi se, opet, može dogoditi da začneš u sebi klicu bolesti sa kojom si se za kratko poistovetio.

Najviše što možeš učiniti za obolelu osobu jeste da je “vidiš” kao već zdravu i shodno tome se i ponašaš. Dakle, jasno izraženim optimizmom, smehom i uopšte iskrenim radovanjem dobrom ishodu, kao da se već dogodio, kreiraš pozitivan smer kretanja stvari.

Univerzum dosledno sprovodi našu slobodnu volju i zato je neophodno da se precizno izražavamo. Zaista…

Kad bolesnog čoveka pitaš “Kako si?”, ne tražiš li time da iskustveno doživiš njegove tegobe? A kako bi drugačije mogao razumeti to što te zanima?

Autor teksta: Miodrag Dražić