Da li postoje indigo deca?

Indigo deca, prema pseudonizovanom konceptu New Age pokreta, su deca za koju se veruje da poseduju posebne, neobične, a ponekad i natprirodne osobine ili sposobnosti. Njihovo ime potiče od dominante boje njihove aure, indigo. To je tamno plava boja sa nijansom crvene, te boje ih takođe najbolje opisuju. 

Izdvajaju se izvanrednim osobinama, kako na mentalnom, tako i na fizičkom nivou. Naime, jako su osetljivi, imaju razvijen osećaj brižnosti i empatije. Ovo je zato što imaju sposobnost registrovanja drugačijih frekvencija i vibracija. To im omogućava da osete granicu razdvajanja ovozemaljskog i duhovnog sveta. Na fizičkom planu se oslikava ovaj mentalni senzibilitet, krhkog su izgleda i nežnog zdravlja.
Kao što je ranije pomenuto, predstavljaju novu energiju na zemlji, nešto poput sledeće faze evolucije čoveka. Taj čovek predstavlja kompletnije ljudsko biće, samostalno, svesno, nepokorivo, ali i sa izuzetnim osećajem za pravdu, iskrenost i ljubav prema prirodi i čovečanstu.
Pored indigo dece, postoje još i kristalna deca i deca duge. Ovako su podeljeni prema bojama aura.
 
Kristalna deca fizički se izdvajaju krupnim kristalnim očima koje zrače dobrotom i toplinom, kao da svakome žele ljubav i sreću. Mnogi od njih imaju određeni deficit i neprikagođeno ponašanje. Takođe, loše reaguju na mnoge lekove. Njihovo neprilagođeno ponašanje ogleda se u napadima besa, straha, dosade ili ljubomore i ni sami ne znaju kako da se sa tim nose.
 
Zbog toga, često se posmatraju kao zalutali duhovi na planeti zato što im je tempo Zemlje prespor. Neke od mentalnih karakteristika jesu preterana senzibilnost, darežljivost, lako praštanje i ljubav prema prirodi i svakom obliku života.

Deca duge su nova generacija čija je energija najčistija. Opisuju se kao bića pored kojih se oseća blizina svetlosti. Pravdoljubivi, intuitivni, zaista u dodiru sa svojim duhovnim bićem, odlikuju se mudrošću i strpljenjem. 

Deca duge lako menjaju energiju oko sebe i mogu biti svih uzrasta. Dete duge nije zaista samo dete, već i stanje uma i duha. Bilo koji čovek može dostići ovo uzvišenje slušajući svoje unutarnje biće, učeći i održavajući vezu sa prirodom.

Medjutim, sve njihove neverovatne osobine nisu ni malo dobro prihvaćene. Maštovitost i brzina misli kojom se odlikuju nisu shvaćeni i često se smatraju poremećajima i bolestima. 
Ono što je normalno za pauka, znači muvin kraj. 
Normalno je iluzija, i umesto da negujemo njihovu različitost i izuzetnost, da ih slušamo i od njih učimo, na njih stavljamo razne etikete. Svrstavamo ih u kategorije od poremećaja ličnosti, pažnje, hiperaktivnosti…. Jednostavno ne shvatamo da je brzina kojom funkcionišemo prespora za njih. 

‘Deca od duha’ rađaju se sa izuzetnim potencijalima. Faktor sreće određuje da li će ih njihova okolina i porodica te potencijale negovati ili osuditi. Pre svega, potrebna im je podrška i ljubav da bi dobili priliku da na nas prenesu mudrost i znanja o svetu sa kojima su rođeni.

Zaključak: Smatramo da sam naziv indigo deca za sobom nosi veliki broj pogrešnih asociacija, i da decu ne treba tako nazivati. Možda bi pravilniji naziv bio vanvremenska deca. Oduvek su postojala naprednija deca, duhovno i fizički. A kako se konstantno razvijamo, normalno je da će nova, odnosno vanvremenska deca biti naprednija u poređenju sa decom koja su bila ispred vremena, u prethodnom periodu. Gotovo svaki veliki umetnik ili naučnik je bio ispred svog vremena. Što se tiče boje njihove aure, smatramo da to nije dokazano, jer je pojam indigo dece stariji od tehnologija koja je to mogla zabeležiti. Takođe ne misilimo da su ta deca naredni korak u evoluciji svesti čovečanstva. 

Šta onda ostaje istina? Istina je da postoje deca koja su po svojim shvatanjima i fizičkim mogućnostima korak ispred ostatka sveta, a takva deca su oduvek postojala. Toliko.