Generalizovani Anksiozni Poremećaj (GAP)

Imate važnu prezentaciju pred kolegama. Nervozni ste, pod stresom, imate tremu. Taj stres je potpuno normalan, čak može biti od koristi jer nas tera da budemo pažljiviji i skoncentrisaniji. Sve je dobro prošlo i nakon prezentacije, nivo nervoze lagano opada. Međutim, za oko 3% populacije nije tako: stres ne odlazi, često i nema pravog razloga za stres, jednostavno je tu. Stalno. Sada, možemo reći da je to anksioznost.

      Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) je mnogo ozbiljniji od normalnog stresa sa kojim se suočavamo svakog dana. Ovo je hronično oboljenje i oni koji od njega pate osećaju ekstremnu brigu i tenziju, uglavnom bez opravdanog razloga: uščekuju katastrofe,obuzimaju ih crne misli o zdravlju, porodici, novcu i poslu. Ponekad mogu biti anksiozni zbog obavljanja normalnih dnevnih aktivnosti, ili čak samog razmišljanja o njima. Mnogi ljudi kojima je dijagnostikovan GAP kažu da je to osećaj gubljenja kontrole nad tokom misli, kao da gore i dave se u isto vreme, knedla je u grlu, a igle među prstima, nema koncentracije na spoljašnji svet,već je sav fokus na rešavanju problem koji u stvari ne postoji. Ipak sve je ovo samo subjektivan osećaj, dok nauka beleži neke drugačije mentalne i fizičke simptome.

Simptomi

      GAP se dijagnostikuje posle šest ili više meseci stalne ekstremne zabrinutosti i stresa. Oboleli se često žale na gubljenje kontrole nad mislima, poteškoće pri uspavljivanju, često buđenje noću, razdražljivost, gotovo kompletno odsustvo koncentracije. Neki od telesnih simptoma su glavobolje, mučnina, lako zamaranje, problemi sa gutanjem, drhanje, trzavica i znojenje.

Kako nesreća ne dolazi sama, često je u pratnji drugih poremećaja – ishrane i depresije. U kombinaciji sa njima, Anksioznost može dovesti do potpune disfunkcionalnosti ličnosti, nemogućnost da osoba bude u radnom odnosu i izdržava se. Kako se bolest razvija, sve je teže živeti sa njom i slučajevi u kojima depresija igra veliku ulogu mogu se katastrofalno završiti.

Uzroci

      Mnogi faktori utiču na razvijanje ovog poremećaja, to su genetika, okolina, vaspitanje, ali i sam karater osobe. Naučnici su otkrili telesni uzrok anksioznosti – žlezda amigdala. Amigdala su u stvari dve žlezde oblika i veličine badema koja se nalaze sa obe strane mozga, blizu slepoočnica. U njihovom centru smeštena su sećanja i amigdala ih povezuje sa senzacijama iz spoljašnje sredine. Ukoliko su ta sećanja jaka ili traumatična mogu biti okidač GAP-a. Zato treba biti izuzetno pažljiv pred malom decom koja tek formiraju ključna sećanja, jer ne znamo šta njihov mozak može registrovati kao traumu.

      GAP se može razviti u bilo kom stepenu u bilo kom životnom dobu. Kod dece i tinejdžera brige su često povezane sa školom, sportskim takmičenjima i vršnjačkim pritiskom. Mogu biti anksiozni zbog kašnjenja, odlaska na predavanja ili fizičko. Neki od njih mogu postati toliko nesigurni u sebe da će određeni zadatak raditi iznova i iznova sve dok ne postignu željeni nivo perfekcije. Javlja se strah od neuspeha, ne ispunjavanja određenih očekivanja. Slično je i kod odraslih, samo se scenario prenosi na kancelariju. Svaki čovek dolazi sa posebnom pričom i strahovima.

Lečenje

      GAP se može tretirati lekovima i kognitivno-bihejvioralnom terapijom. Kognitivni deo pomaže ljudima da promene šablone razmišljanja koji potpomažu anksioznost, dok bihejvioralni deo pomaže da se promeni reakcija na situacije koje izazivaju anksioznost. Ta terapija se zasniva na uočavanju problema i suočavanju sa njima, onda kada za to budete spremni.

      Naš savet je da pre svega razgovarate sa psihoterapeutom i potražite stručnu pomoć.

      U međuvremenu, bilo da sumnjate da patite od ovog poremećaja ili tekst čitate informativno, trudite se da budete blagi prema ljudima. Nikada ne znamo sa kakvim teškoćama se neko suočava, ne boli samo kada se krvari ili je kost slomljena. Dublji su i bolniji ožiljci koji se ne vide. Budite obzirni, ljubazni i blagi. Možda baš danas spasite nečiji život.

Ovo je stav najvećih stručnjaka zvanične nauke.