Uticaj tuđe karme na nas i naše karme na druge

Baš kao što nam se svako delo koje potiče od nas vraća kao reakcija, isto tako naša dela mogu uticati na druge ljude a njihova na nas. Verovatno ste svi primetili da kada neko počne da čini loša dela, on postaje sve više zao, a kada počne da čini dobro, postaje sve bolji.
Ovaj pojačavajući efekat akcije se ne može objasniti nikako drugačije nego time da naše karme utiču međusobno. 

Ilustrovaćemo to primerom iz fizike: kada obavljam određeni posao, može se reći da je moj um u određenom stanju vibracije; svi umovi koji su u sličnim okolnostima imaće tendeciju da budu pod uticajem mog uma. Kada u nekoj sobi sa puno raznih muzičkih instrumenata, koji su naštimovani zajedno, na jednom proizvedete neki ton, ostali će pokušati da usaglase vibraciju sa prvim tonom (metafizički princip ekonomičnosti). Tako će svi umovi sa istom tenzijom, da tako kažem, biti podjednako uznemireni istom mišlju. 

Pretpostavimo da učinim neko zlo delo, moj um je u posebnom stanju vibracije i svi umovi u univerzumu koji se nalate u sličnom stanju, mogu da dođu pod uticaj mog uma. Isto tako, kada izvedem neko dobro delo, moj um drugačije vibrira i svi umovi koji su slično napregnuti, imaju mogućnost da dođu pod uticaj mog uma. Ova moć uma nad drugim umom je veća ili manja u zavisnosti od jačine tenzije.

Prateći isti princip, zaključujemo da kao što svetlosni talasi mogu putovati milionima svetlosnih godina pre nego što dođu do nekog objekta, slično tome misaoni talasi mogu putovati stotine godina pre nego što dođu do objekta sa kojim mogu zajedno da vibriraju. Prema tome, sasvim je moguće da je ova naša atmosfera puna takvih misaonih pulsacija, kako dobrih, tako i loših. Svaka misao koja se projektuje iz svake glave nastavlja da pulsira, tako reći, sve dok ne sretne odgovarajući objekat koji može da je primi. Bilo koji um koji je otvoren da primi neku od ovih pulsacija, odmah će ih primiti. 

Tako, kada neki čovek čini zlo delo, on dovodi svoj um do određenog stanja tenzije, i svi talasi koji odgovaraju tom stanju tenzije boriće se da uđu u njegov um. Zbog toga oni koji čine zla dela obično nastavljaju da čine sve više i više zla. Njihove akcije se intenziviraju. Isto važi i za onoga koji čini dobro; on će se otvoriti ka svim pozitivnim talasima koji se nalaze u atmosferi i njegove dobre akcije će se takođe intenzivirati. Zato mi hrlimo ka duploj opasnosti kada činimo zlo: prvo, mi se otvaramo ka svim zlim uticajima koji nas okružuju; drugo, stvaramo zlo koje utiče na druge i koje će možda uticati na druge i kroz sto godina.

Kada činimo zlo, mi povređujemo sebe, ali i druge.  Kada činimo dobro, mi ga činimo i sebi i drugima; kao i sve druge sile u čoveku, ove sile dobra i zla takođe dobijaju snagu od spoljašnjeg sveta. Delo koje neko učini, ne može biti uništeno sve dok ne donese svoje plodove; nema te sile u prirodi koja je može sprečiti da ne proizvede posledice. Svami Vivekananda, Karma Joga.

Kredit: Metaphysica.

Zapratite nas na Instagramu: Psihologija_kaze.