6 Bolnih etiketa koje ne smemo stavljati na sebe i druge u 2019. godini

 
      Nažalost, mnogi od nas razvili su korozivne navike u načinu odnošenja prema sebi, a i prema drugima. E sada, vrlo je važno da ovom tekstu priđete i shvatite ga sa dozom radoznalosti, a ne previše kritički, da bi se izbeglo ponavljanje začaranog kruga. 
Veliki je izazov, naročito na početku, tolerisati sramne i bolne emocije koje nadolaze kada počnemo da radimo na sebi, rešavamo postojeće probleme, a još veći izazov je pronći zahvalnost u sebi za novi šansu koju smo sami sebi pružili. 
 
Put do pakla popločan je previše jednostavnim etiketama
Kontraproduktivne navike pokazuju se na mnogo načina, obično nesvesno oblikujući sve naše odluke tako da se stalno osećamo loše i dospevamo u negativne situacije bez da tome znamo tačan razlog. U nedostatku samosvesti, kada se osećamo nesposobno da uradimo bilo šta dobro, mnogo je teže da uvidimo sve mogućnosti za realnu pozitivnu promenu. Takođe je prilično nemoguće da ispratimo i sve ono što se trenutno događa oko nas, zato što smo previše fokusirani na ono negativno. Jedan način na koji možemo da vratimo fokus i pažnju jeste da izolujemo reči koje koristimo kada pričamo sami sa sobom ili kada opisujemo sebe, način na koji etiketiramo sebe i druge ljude kada se osećamo loše. Kada čujete da ljudi koriste neku od navedenih reči, zapitajte se da li je to samo vrh ledenog brega i da li iza te reči postoji mnogo više nego što se čini na prvi pogled.
Ove reče se koriste lako, čujemo ih često tokom odrastanja, padnu nam na pamet i gotovo neprimetno iskliznu iz usta. To su reči koje nude brza rešenja složenih problema, a društvo im prave osećanja vezana za moralnu osudu, mržnju i potpuno odbijanje. Umesto da negujemo međusobne razlike i stavarmo mostove komunikacije i razumevanja, ovakvo etiketiranje odvaja nas od sebe i drugih ljudi. To nije samo komentar, to je čin verbalnog nasilja. Ovo su reči razdvajanja, a prepoznaćete ih prema psihičkom stanju u kom ste kada ih koristite, prema zastrašujućoj lakoći sa kojom nam poteku iz grla i prema šteti koja je momentalno učinjena. 
Prosto preuređivanje načina na koji se izražavamo nije dovoljno, ali je suzdržavanje od ovog vida verbalnog nasilja dobar početak.
 
Reči koje će nas zarobiti
Ima ih mnogo više nego što je navedeno, naravno, ali pred vama su oni termini koje najčešće koristimo za opisivanje sebe i drugih kada nam i ne ide baš najbolje, njihovo pravo značenje i alternativni pristupi. 
 
1. ‘Lenj’
Ljudi dosta koriste ovu reč, kada nismo uradili nešto što mislimo da je trebalo, ili je bacamo na druge ljude. “Samo si lenj.” Deluje kao da nešto nije u redu sa vama zato što ste nesposobni za naporan rad, ili uopšte ne želite da radite, ili oba. Govori da osoba ima neki fundamentalni nedostatak i da se to nikako ne može popraviti, da je ona predmet prezira i gađenja. Oslobađa sve ostale one moralne odgovornosti da se zapitaju šta zaista nije u redu. Ovime se služe da pokriju neke probleme kojih se stide kao što su poteškoće pri učenju, lični stres ili nešto još ozbiljnije. Kada vam ova etiketa padne na pamet, kliknite na pauzu  i pitajte o čemu se tu zapravo radi. Fokusirajte se na ono što je moguće i specifičnu povratnu informaciju i ciljeve, koji zapravo mogu biti ostvareni, građenje samopouzdanja i veće efikasnosti pre nego što te osobine podcenite. 
 
2. ‘Dosadno’
Kada podležemo dosadi, zaista prodajemo sebe ispod cene. ‘Dosadno mi je!’ poznata je rečenica prestimulisane dece, a sve više i odraslih. Kada nam je dosadno, u stvari znači da postoje neke nedorečene emocije koje smo zapostavili, kao što je anksioznost koju osećamo kada ne koristimo vreme onako kako mislimo da bi trebalo. Umesto da se pozabavimo uzrokom anksioznosti, lakše je da to osećanje nazovemo dosadom, jer je to najjednostavniji način da se objasni zašto se osećamo zaglavljeno tu gde smo. 
Uglavnom je ovo problem nerazlikovanja važnog i nevažnog i povezuje se sa osećanjima samovrednovanja. Ljudi koji ne cene sebe dovoljno dozvole da im um ostane prazan. Tada ne vide ništa osim svoje dosade i upravo to ih sprečava da se trgnu iz te paralize. 
 
3. ‘Licemer’
Ova reč je jako važna, zato što je nazivanje sebe ili drugih licemerom način da se borimo sa složenim ili na prvi pogled nerešivim konfliktima. Kada pretpostavimo da možemo imati samo jedno mišljenje o nečemu, da ne možemo problemu pristupiti više uglova, biti neodlučni ili nesigurni, lako je otarasiti se tenzije potrebne za vaganje i odlučivanje iz više perspektiva . Tada optužujemo druge ljude za dvoličnost i moralno posrnuće. Dok je licemerje više nego stvarno, možemo taj termin stavljati i tamo gde je nepotrebno.
Kada vam ova reč padne na pamet, pokušajte da zauzmete stav doktora koji pomatra pacijenta. Proučite problem sa svih strane, ne samo mehanični, već i smisleno. Moralne vrednosti i etički parametri menjaju se od situacije do situacije. Ispitajte sve strane navodnog licemerja i u obzir uzmite sve smislene situacije u kojima bi te drugačije perspektive mogle da se primene. U većini slučajeva, ovaj princip će konflikt okrenuti ka putu pomirenja. 
Pravo licemerje je mnogo ređe, i mi samo često imamo mnoge prespektive koje ne želimo da razmatramo, jer bismo sebe više voleli da vidimo kao čvrste ljude bez fluidnog stava.
 
4. ‘Razmažen’
Kada optužimo sebe ili druge da su razmaženi, gotovo uvek to radimo iz besa i frustracije, pojednostavljamo potisnute probleme ovom pogrdnom etiketom. Sad, naravno da postoje slučajevi kada je neko stvarno razmažen, u smislu da su naviknuti na da su im određene stvari lako dostupne, bez da cene to na pravi način. učestalo je da je deo toga i osećanje krivice projektovano da osobu kojoj smo dozvolili da postane razmažena. Umesto da preuzmemo tu odgovornost bez krivice, zato što  nam je teško da živimo sa bolnim osećanjima žaljenja i frustracije, lakše je da nekog označimo kad razmaženog.
Prejednostavno je da opišemo razmaženost kao fatalnu manu pojedinca, nego da razumemo da je to rezultat kompleksnog procesa izmešanog sa međuljudskim odnosima.
Ono što možete uraditi jeste da pokušate da doprete do same suštine problema, žašto bi neko uopšte razmazio drugog? Tako se otkriju najdublje nesigurnosti strahovi etiketirane osobe. Predstavljaju se kao razmaženi da sakriju ono što im je zaista potrebno, a to su ljubav i pažnja.
 
5. ‘Glup’
‘Bože, kakav sam idiot!’ Na neki način ovo je najinteresantnija reč, jer tako sebe etiketiraju i više nego pametni ljudi. To je verovatno zato što veliki deo svog samopouzdanje dobijaju tako šte na sebe gledaju kao na pametne, a osećaju se ranjivo kada uvide da su napravili grešku ili se to desilo pred drugim ljudima. U svakom slučaju, nikad se zaista ne radi o inteliganciji, već o njihovoj nesposobnosti da budu blagi prema sebi kada pogreše, umesto da tada nađu način da grešku isprave. Nije teško prepoznati kada se neko ovako ponaša, ali agresija usmerena prema sebi nije dobar način da se bilo šta promeni. 
Ono što ljudima koji ispoljavaju ovo ponašanje pomaže je humor i smeh. Blag humor, bez agende o nečijoj ljudskosti i smeh mogu da u velikoj meri eliminišu sram. Jako je važno da u stvari koristimo tu inteligenciju, jer kada to uradimo, shvatamo da se termin ‘glup’ odnosi na našu impulsivnost, neiskustvo ili nešto drugo između redova iz čege možemo da učimo.
 
6. ‘Sebičan’
Ultimativna etiketa za sebe i druge ljude koja označava legitimne potrebe kao sebične. Ovo obično vuče korene iz detinjstva , često i religiozne i moralne plaštove pod kojima valorizujemo ličnu žrtvu dok ne dosegnemo tačku mazohizma. Možda su nam roditelji rekli da smo bili sebični onda kada su naši prohtevi i potrebe bili generalno normalni za bilo koje dete. Možda su zanemarili sebe i iskalili to na deci. Možda su se njihovi roditelji mučili da obezbede materijalna sredstva za opstanak i ta životna filozofija stvorena je iz potrebe. Nikoga ne treba kriviti kada je ovo generacijski prenošeno, ali jednom kada steknemo dovoljno mudrosti i iskustva možemo promeniti ta shvatanja za buduće naraštaje. 
 
Kada radimo ovo sebi, opet do izražaja dolazi manjak samosvesti jer mislimo da ne zaslužujemo ono što želimo ili ono za čim imamo potrebu. Odavde mogu proisteći ozbiljni mentalni problemi jer je čin brige o sebi na taj minoran način u stvari jako značajan. Tako što omogućimo sebi nešto što želimo, osećamo se bolje. 
 
Postoji još mnogo sličnih termina koje koristimo, ali ovi su izdvojeni kao neki od češćih. Kada ih koristite, zapitajte se zašto zaista to raditi i od kakvog problema želite da pobegnete na taj način. Svaka od ovih reči je ništa drugo do paravan za ozbiljnije probleme koji će se samo pogoršavati ukoliko budu ignorisani. Kada čujete da ih neko drugi upotrebljava, imajte razumevanja. Budite blagi i brema sebi i prema svim ljudima. Svaki put pre nego što vam neka od ovih pogrdnih reči sklizne sa usana je šansa da je zaustavite i radite na sebi. Podsvest će učiniti da se osećate mnogo bolje i doživite sebe u pravom, pozitivnom svetlu.
Svaki dan je šansa da budemo bolji ljudi, razgovaramo više jedni sa drugima, pronađemo u sebi više razumevanja, saosećanja, mogućnosti i načina da nastavimo dalje. 
Tako pronalazimo put do sebe.